Штитници потколенице су заштитна опрема за потколенице у фудбалу (фудбалу), дизајнирана да распрши утицај спољашњих сила и смањи ризик од прелома тибије и фибуле. Измислио их је 1878. године Сем Видосон из енглеског клуба Нотингем Форест, обавезни су за играче током утакмица, иако прописи не наводе њихове тачне димензије. По облику су категорисани на „мале” и „велике” штитнике: први су лагани, али нуде мању заштиту, што их чини популарним међу нападачким играчима, док други пружају већу покривеност – укључујући заштиту глежња – и обично их користе одбрамбени играчи. Методе причвршћивања укључују уклизне штитнике (осигуране рукавом) и фиксне штитнике (осигуране интегрисаним тракама).
Порекло штитника за потколенице може се пратити до бронзаних чварки коришћених у старој Грчкој и Риму; Виддовсон је касније прилагодио заштитну опрему за крикет за употребу у фудбалу. 2011. године, сензори уграђени у штитнике за потколеницу су тестирани да помогну у суђењу – посебно за откривање роњења – али ФИФА није усвојила ту технологију. Модерни штитници за потколеницу направљени су од материјала као што су полиуретан (ПУ), пластика и карбонска влакна, а професионални играчи се често одлучују за моделе који балансирају малу тежину са ефикасном заштитом. Поред тога, неки играчи користе "мини" штитнике за цеваницу због њихове мање тежине и способности да спрече грчеве у листовима; на пример, јапански играч Кеито Накамура носио је ову врсту гарде током Светског првенства 2026.
