Голманске рукавице су специјализовани делови опреме коју носе голмани у фудбалу. Док су правила измењена још 1875. како би се дозволила употреба рукавица, рани голмани су углавном одбијали да их носе; посебно, голман Манчестер ситија Френк Свифт је и даље бирао да брани голоруке током финала ФА купа 1934. године, а француски голман Цхаиригуес је такође инсистирао да игра без рукавица 1920-их. Иако "Кембришка правила" из 1863. нису прецизирала опрему за голмане, британски бизнисмен Вилијам Сајкс поднео је први патент за голманске рукавице 1885. године, иако никада нису ушле у масовну производњу. Аргентински голман Амадео Каризо био је пионир у коришћењу рукавица на утакмицама како би побољшао контролу лопте, што је изазвало тренд који су други убрзо следили.
У првој половини 20. века рукавице су служиле првенствено за заштиту од хладноће и обично су биле од коже или вуне. Године 1949. француски лист *Л'Екуипе* залагао се за професионализацију голманске опреме. Експериментални дизајни – као што су баштованство или куварске рукавице – појавили су се током 1960-их и 1970-их. Након широко распрострањеног усвајања материјала од латекс пене 1980-их, рукавице су еволуирале у модерну такмичарску опрему, са три главна стила сечења: равним дланом, негативним резом (унутрашњим шавовима) и моталим прстом. До 2010-их, произвођачи су почели да експериментишу са технологијама попут 3Д штампања у производњи рукавица. Уочи Светског првенства 2022., број глобалних купаца порастао је за 323% у односу на претходну годину. Током Светског првенства 2026. (које су домаћини САД, Канада и Мексико), швајцарски голман Грегор Кобел открио је да је нанео вазелин на своје рукавице како би побољшао приањање.
